Predavač
„Važno je pružiti deci mogućnost da eksperimetišu, da osete slobodu dok su kreativna i da ispolje svoje emocije kako pozitivne tako i negativne.
Naše platno je naš svet u kom je sve onako kako mi želimo.“
Tanja Stefanović
Tanja Stefanović po zanimanju vaspitač.
Ima završenu građevinsku srednju školu i obavljena usmeravanja u pravcu slikanja i grafičkog dizajna. Slikanjem se učestalo bavi 9 godina.
Opušta je slikanje, a posebno uživa dok slika sa decom, jer zna koliko je i njima to važno i koliko ih čini srećnim. Voli da radi sa decom jer smatra da su oni naša budućnost i da su zavisna od nas, da zavise od našeg odvojenog vremena za njih kao i od ljubavi koje im pružamo.
Koliko ulažemo u decu toliko će ona biti samostalna i dobra bića kad porastu.
Svoje vreme posvetila je deci i krativnim aktivnostima sa njima, razvijanju ljubavi prema prirodi, okolini i planeti uopšte. Pri svakom susretu popriča se o temi koja je za taj dan spremljena i deca uvek nauče nešto novo.
Svoju ljubav prema slikanju poželela je da podeli sa decom iz razloga što zna koliko je to deci neophodno za celokupan razvoj.
Na ovaj način smatra da doprinosi deci koja će sutra biti ljudi koji će slikati, čuvati voleti prirodu, životinje i jedni druge.
Tanja Stefanović
Crtala je po svemu što je bilo pred njom i kad god joj se pružila prilika.
Od crtanja po pesku štapićem, ciglom po betonu ili bojama po papiru. Čak ni svaka cigla nije bila dobra, morala je da ima mekoću da ostavlja debeo trag, da je žuta, da se dobro vidi.
Voli more i prostranstvo plavo. Očarava njegovim zanosnim plavetnilom, koje menja boju na površini, koje nikada nema isti oblik. Ima tu čaroliju da iz mirnog pređe u vragolasto talasanje. More mnogo liči na naše duše. Ume da zavara oko da je to samo voda, a u stvari je život.
Voli da ga slika i poštuje tu lepotu koja čuva sva bića u svom zagrljaju daleko od očiju ljudi.
Nakon osnovne škole upisala je građevinsku školu. Želela je biti arhitekta, taj deo je ostao samo san. Građevinska srednja škola istakla je još veću ljubav prema njenom crtanju, samo je to crtanje bilo drugačije. Tehnički crteži kuća nisu bili puni boja, ali su bili puni snova. Crtao se nečiji budući dom.
Sledećeg oktobra otvorila je vrata Više škole za vaspitače i počela da crta deci. Od strogo pravih linija, precizno izačunatih metematički, crteži su se pretvorili u jednostavan prikaz: biljaka, životinja, voća, povrća kao i predstavljanja priča na platnu. Kada se osvrne na sve te dane i menjanje stila rada crtanja, iskreno joj je jasno zašto se želja za novim tehnikama budila po završetku savladavanja jedne.
Uvidela je da je najsrećnija kad je sa decom dok stvaraju nešto kreativno, da su svi srećni i zadovoljni jer utonu u njihov svet boja i materijala i polako iz toga nastaju: lep konj, zmaj, krava i poneko čudno biće koje voli čudno piće.
Imala je tu sreću da provede devet godina sa svojom porodicom kod kuće kao domaćica. Tu je uhvatila sebe kako se često prijavljuje za neku novu školicu slikanja.
Završila je :
Oksfordova škola za početničko slikanje (crtanje olovkom i ugljem),
Bob Ross je bio prvo pravo otkriće za nju,
Andrew Tischler sa svojim nadrealističnim slikarskim sposobnostima, uporošću i istrajnošću.
upisala je i digitalno slikanje u „Art Camp“ od Noaha Bradley,
slikanje sa Annom Victoriom Colderon,
slikanja vodenim bojama sa Kristy Partridge.
digitalno slikanje fantazija-ilustracija sa Karlom.
ilustracije dečijih knjiga sa Julijom Melan.
Janom Fraise na temu digitalne dečije knjige.
doškolovavanje za grafički dizajn na Kalifornijskom univerzitetu za umetnost
projekat za grafički dizajn pohađala je na Otvorenom Univerzitetu u Subotici Interreg – IPA CBC.
Odlučila je deci omogućiti prostor i uslove za druženje i rad u grupi ili pojedinačno, u dobroj atmosferi bogatoj raznim materijalima i kvalitetnim bojama i četkama gde mogu zaviriti u svoju dušu i stvoriti nešto lepo, po njihovoj želji, sami ili sa drugarima koji su u Belu čaplju došli iz istog razloga.
